svu posjekao, — al do gradnje nije nikada došlo. I tako zgrade loše, da ne mogu biti lošije. Gledaj — prave podrtine. Istina — možda bi i drugi u njegovih prilikah takav postao. Jer — sreća ga nije nikada pratila. Napokon — svim nam svieti čudna zviezda! Pa tako — smalaksao Gjuka — a Kamenica? — Ah!

— Dà — al ne zaboravi, illustrissime, da je Gjuka sazidao Moravče.

— To i jest nesreća njegova. Dakako — da je po njegovu — Moravče bi i danas bilo bez dvora, — ali njegova pokojna Viržika! — Njoj se prohtjelo, da ima elegantni moderni dvor. Kamenica ju ljutila, a Moravče bilo kod grada. Dugo je mučila biednoga Gjukicu, da se odluči na gradnju, a kada su dobili razteretnice, nije bilo mira dotle, dok se nije započela gradnja. Napokon i ondje nije sve dogotovio. Glavnica razteretna izcrpla se prije, nego li je kuća pod krov došla, a onda daj pozajmi — na hipoteke — a hipoteku izmislio sam djavo, ne gospodin Bog, — najzad i to nije bilo dosta, — pa je Moravče uviek ostalo nedogotovljeno. Pak što je od svega? Gjuka nije prijatelj nikakim računom ni bilježkam, — pa je redovito zaboravio na platežne rokove kamata, glavnica silno rasla, — i vrag je hipoteka, — Moravče ode. A krasno je imanje, — bolje od Kamenice — i starina Paštrovića; Kamenicu dobiše po ženitbi.

— Tko je sada u Moravču?

— Tȁ — valjda još uviek onaj Kranjac, — koji je hipoteku dao i koji je na dražbi dostao, — čekaj — kako se ono zove —

— Misliš — Bergera?

— Jest — revera — Berger.

— Taj se silno obogaćuje. Kupuje jedno imanje za drugim, — i tako — nestaje naših.