sobama prava je nesreća. Tu se kocka i svakojaka sramota radi. Da vam kažem... Da znate... Teško onome, koji tamo zapadne. Tamo se svaki dan pije i pije. Kada robijaši izlaze na rad u varoš, oni se umole vojniku, koji ih prati, te kupe sebi testiju. U testiju spuste zavezanu mješinu, napunjenu spiritusom, a ozgo naliju vodom. Kada se vrate u zatvor, nadzornik zagleda u testiju. U njoj vide samo vodu, a sjeća se, da je dolje na dnu puna mješina. U kazematu poslije peku spiritus sa šećerom, pa prave rakiju. Tako isto privezuju sebi oko golog tijela i druge stvari, pa unose u kazemat. Krišom se tako unosi i šećer, kava, slanina, kobasice, duvan i sve drugo... Ima u kazematama svega, što želite. Tamo se vodi prava trgovina. Mi mladji moramo da slušamo i krijemo one starije. Ako ne ćemo, — oni nas tuku. A s njima su u dogovoru i poneki od čuvara... Jest... Tako je...

Opet malo zastade. Ućuta se, teško uzdahnu, pa nastavi:

— Molim vas, ima djece mangupa, koji su nevini. Oni ne čine nikome zla ni uvreda, nego žive od milostinje, što im ko udijeli. Tako sam, istinu da vam kažem, živio i ja. Ali takvu djecu hvataju po kvartovima, i na pravdi Boga tuku. A to je grjehota. Djeca nisu kriva, što ih nemilostivi roditelji tjeraju od sebe. A niko se ne će da pobrine za njih. Još da vam kažem, kada se ovakva djeca dotjeraju u apsanu, oni se tek tu nauče, kako da lažu i kradu. Treba da se neko zauzme za njih. Grjehota je, da se tako muče i zlopate.

Disanje Mitovo postajaše sve teže i teže. I glas ga izdavaše sve više i više. Ali sada lakše nastavi:

— Kada umrem, molim vas pokorno, nemojte mome ocu ništa javljati. Njemu će biti sramota. Žao mi je, da mu se rugaju zbog mene, što sam u apsi ovako svršio...