Svim zaroke čineć da idu k raboti
Prik Drave most klopeć ka kamo car hoti.
U malo vrimena množ dasak snesoše
I mnogo slimena gdi su sinokoše
Niz Osika doli srid zelene trave,
Gdi ta beg oholi most čineć prik Drave
U manje deset dan jak, tvard, dug milju most
Prik vrulj, priko blata zdan, prik rike zbija most,
Da na brodih prija biše se prebrodil
Sanžak Taralija, ki j’ prid vojskom hodil.
Kad te rike struju pride vas njega zbor,
Tad on pri Pečuju razbusi svoj šator.
Toti mu mnogu slas nošaše svaki kmet.
Bi take stvari glas donesen u Seget.
Ku kadano sliši gospodin od Zrinja,
Čigovano tiši sve Harvate sinja,
Učinivši tanač s viteziki nose
Bridak sablju i mač tere se tim snose,
Tisuć pišac mladić ki većkrat hodiše
V Turke gusarstva cić tere ih robiše
Odluči, a koji na konji vojuju
Petsto da se zbroji da v gusu putuju.
K Šiklovšu da gre svak i k Pečuju, pravi,
Gdi Tarali sanžak s družinon se pravi.
Prid timi gusari i pisci tolikoj,
U kihno karv vari da idu na poboj,
Gašpar Alapija vojvoda grediše,
Ki Turkom dodija na konju i piše;
I Miklouš Kobač ki j’ viteštvo činil
Vazda kad biše zač, niti je strah imil;
I Patačić Petar i Papratović Vuk,
Jedan vihar vetar, a drugi groma buk,
Vitezi u gusi, na lice na boju,
Kako cvitak busi, zbrani u tom broju.
Svi skupa odajdoše i, viteški hodeć,
Pri Dravi najdoše mnogo Turak brodeć
I po varsih ležeć van grada Šiklova
Ništor se ne bojeć nijednoga slova.[POGRJEŠKA: nema reftable :]

nimalo