Gledao sam Montricharda, uzimao jednu po jednu punomoć i pitao se je li general toliko pokvaren da misli kako će nas, zato što smo doista u novčanoj stisci, prisiliti da budemo dobošari na rasprodaji imovine ustanika, i kao izvršitelji prodaje postati omraženiji od nalogodavaca. Ako tako misli, onda je budala. Lako je zamisliti što bi mi se dogodilo kad bih našao kupca za Žažapčevo imanje u Vinjanima Donjim. On bi zatražio, kao što mi je Matan rekao, da mu uručim ne samo onih pedeset posto što sam ih dobio za sebe, nego i polovicu što sam je dao Montrichardu. A kad bih mu i to namirio iz svog džepa, on bi sa mnom o vrbu, kao i sa ženom što je njegovala ranjenog vojnika.