Milan mahne zlovoljno rukom.

Ah, ne trebam ništa, već mi je dodijalo biti uviek u jednoj sobi; … neki nemir tjera me neodoljivo van. (Sjedne u fotelj.)

Vanda.

Evo liek, koji moraš uzeti.

(Kapa liek na šećer.)Svaki sat 10 kapi.

Milan.

Uzet ću.

Vanda pruži mu liek, koji on proguta.

Primao si posjete, kako mi Ljubica reče, a to te je opet uzrujalo.

Grof.

To nisi smio učiniti.

Milan.

Došli su neki naši znanci i rodjaci, a medju njimi i gospodja Cvietićka; … nisam mogao, da joj ne zahvalim na ljubežljivosti; … skoro sam se i sa doktorom posvadio radi toga.

Vanda prezirom za se.

I opet ta odurna žena

Grof.

Eto vidiš, kako si neoprezan, da se čak i liečniku protiviš.

Milan Vandi.

Gospodja Cvietićka izdaje svoje pjesme;… ja sam nekoje od njih čitao i moram reći, da su veoma krasne. Jučer na plesu mi reče, da ih želi tebi posvetiti. Nije li i tebi što o tom govorila?…

Vanda oholo.

Izrično se nije usudila, već je samo natuknula.

page prethodnih

page sljedećih