Kad se Stipan i Andrija vrnuše natrag, učvršćeni u svojoj osvetničkoj nakani; zbog čega: su se uglavnom i počeli peti prema Strmenduši, gornji Kurlani, gladni kao psi, obzidaše nekako Strmendušu i zemljavim rukama pojedoše hladni obrok krumpira.

Od samrtne ljutine na Silvestra, Mrko dođe k sebi. Neprestano je žvakao koru slanine, pio kozje uzvareno mlijeko i grijao se rakijom. Ali je tek jučer, poslije “kamenovanja donjih”, probao mišicu i osjećajući da se u njoj nešto “krepuckava miša” miče i škripi, rekao:

– Vidit ćemo. Šipak jarcu i kolac preko leđa! Na! Ko će koga! Vidit ćemo. Nisam lud da. sad umrem! Stara, rakije! Bio je sav krmeljav, navošten od masnih ruku i zboran, već pripremljen za onaj svijet.

Samo volja jača ljude, godine puste nisu starost već osjećanje nemoćnosti i primirje sa sudbinom, čim cvrkutne u nama voljni poriv, bolest se pretvara u zdravlje, koje sve više jača, što je želja postojanija.

Mrko je tako “sam sebi hotimice produžio život”.

Silvestar, koji je slične naravi, povrijeđen je u dubini duše što se Gornji nimalo ne obaziru na neprikosnoveni zakon po kojem se položaj i držanje bogatog uzvisuje nad “bezgaćnikom”. To je Silvestra više boljelo nego uvreda, koja i ne može biti tako strašna od kukavnika koji priznaje i moli za milost. Ali Mrko nije molio milost niti je priznavao zakone seoske. Zbog toga je Silvestar počeo da kopni, uvidio je da je svojim naglim činom nabrusio zube siromašnog protivnika, koji je čak posvjedočio želju da se izjednači u pravu,, mržnji i otimačini s bogatim bratom. Odbacujući nesretnu misao o nepravednosti otimanja Strmenduše Gornjim gladnim ustima, on je navlačio na sebe groznicu svog povlaštenog mišljenja i divio se potajno siromahu, koga će silom odučiti od nepokoravanja. U mislima je počeo kleputiti dugi i postojani plan.

Silvestar je svu noć preo osvetu kao stari mačak. Najprije .je htio podići krivičnu parnicu zbog ćukana, ali su sinovi

Previous page