— Šegačiš se, ’el da, kujo saboterska? Nu radnje, nu posla! Kad ti Jovica jal Perica doćera plijen po cijeni fasunga, onda ni ne sliniš u brčine. ’El da? Onda te, burazeru, ne vaća zjevalica! Mrdaj, jal’ ću te... Ko cigar duvana. ’Oću, ljudi i braćo, ko cigar duvana, ma šta reko i lakše. Ta kakav cigar duvana...

Odmah je prestalo Saverčevo hukanje i poskočile su krčmareve noge. Ipak, običaja radi, Saverac je plačno zaojkao:

— Evo vam, evo vam kad je đavo zakucao na vrata. Evo vam, baš vama u ruke ključi konobe. Na! na!— drži! A nađete li pića kolko je za napršnjak, cigli napršnjak, e onda... Nako žene vidio... Nako svano... Nako...

Ražalošćen, Saverac je kolutao očima i otežući kićenu zakletvu on je uporno lovio izglede lica ostalih »gostiju«, tražio i hvatao i najmanji izraz nade ili saučešća pa da se prilijepi, da rodi i vjenča i pobratimi prijatelja koji će zavaditi društvo koje ne plaća. On je tek tada »tobože« spazio poručnika Asanovića i zavaravši bunt kurira Jovice obreo se kod stola i počeo bogoraditi:

— Boško, dušo, dragi moj i slatki poručniče i gospodine... ta kumovi smo, ’el da. Kao da je tvoj ćaća ’ednom i danjivao i noćivao u mojoj kući. A kad me je ono vjenčo... ih... ’edna kuća... Daj, naredi, daj zapovjedi kume-poručniče kasna je ura... Već osmi dan ne plaćaju! Ja...

Saverac je spriječio poručnika Asanovića da kaže Perici važnost zadatka. A Boško upravo je naslonio uho na uho i počeo svome vodniku kratkim uvodom... Zato Boško nije ni mogao a ni htio da sabira krčmarove riječi. Njegovo srce nije znalo za ništa drugo osim poziva Perici da krenu...

Onda je netko žalovito zajauknuo. Potresla se krčma. Jauk je nadjačao i huk bure i pokornost-zujanja sitne peći natovarene šišaricama i precvjetalim panjevima »hrvaštine«. Boško Asanović bio je primoran da pogleda, jer mu je nenadani krik pozvao oči, naredio pogledu da sabere:

Kurir Jovica Cvrkotić, na veselje drugara, zaigrao je kolo oko krčmara Saverca.

S nožem u ruci poskakivao je Jovica oko žrtve i svaki predah u igru obilježavao lagucko-laganim, kao djeca; bockanjem i glađenjem čas krčmarove glave, čas droba, čas grudiju.