šetati, da prikrije uzrujanost — prodat stari »Vihor« i kupit novi brod.

— Ste paron, pa morete slobodno delat ča ćete. I ako…

— Nema ništa, iako, barba! — prekine Milivoj — »Vihor« je odradil svoje i još više. Sad bi mogal i va staro železo. Železo je ceno, a za staro železo more se samo staro železo kupit. Mane železa ni trebe, leg brod ki će bit veći i brži od »Vihora«. Let i let već plaćamo sigurninu za njega. Da ni bilo toga plaćanja »Vihor« bi već bil odavna kupil nov brod. Ale ni sada ni kasno. Osiguravajuće društvo plaća, »Vihor« je dobro osiguran. Gledajte da se z ovog vijaja više ne vrnete s »Vihoron«… Tu van je pismena uputa.

— To će reć?... počeo je zaprepašteno mucati kapetan Stipe, koji bi bio sve prije očekivao, nego ovakvu zapovijed?

— Reć će, da zapalite, potopite, ča bilo učinite s brodon. Niš se ne pojidajte. Brod i teret su osigurani. Pazite na ljude, žvlaš na one dole va makine, da ki ne pogine. S krcanjen bit će brod večeras gotov. Natrpan je i preko meri jelovinun. Trgovac će dobro prodat robu, a ja brod. Dobit ćete i vi nagradu, pa mirna Bosna.

— Ale, paron… počeo se opet vrpoljiti na stolici kapetan Stipe, koji ne bi u ovom času i nakon ove zapovijedi mogao složiti u glavi misli i da nije sinoć terevenčio, kamo li sada, kad ga je hvatala omaglica.

— Niš ale, — odsiječe zapovjednički Milivoj iz sredine sobe, po kojoj se šetao, dok se kapetan Randić okretao na stolici kao na osudjeničkoj klupi i čekao na osudu — »Vihor« mora poć, i ja ću da grel! Vi znate ča trebe učinit!

— Ja nisan za palit, leg za navigat. Znan z brodon navigat po moru, razumen se va se ča trebe na brodu i oko broda, ale ja ne moren, nikako ne moren svojun rukun uništiti brod, na ken zapovedan dvajset

Next page