koji je ljubopitno uzeo motriti redove velikaša, koji smo odjeveni u najsjajnije odore mrko i ozbiljno preda se gledali. Čim je dalje vladar gledao, tim je više nestajalo smieška s njegova lica... Postajao je zlovoljan, osobito, kad bi ugledao u tih redovih lice iz koje porodice, o kojoj je mislio, da je dvoru bezuvjetno odana... Napokon će car: „Nuder, gospodo velikaši! Kažite Vaše tegobe, premda unapried znam, rad šta ste u Beč došli. Gospoda Ugri dolaze samo onda k priestolju, kada im dogori do nokata. Izvolite, gospodo! Da čujem želje Vaše na Vaša usta... Jamačno ste si izabrali govornika, jer svi ne možete u jedan mah govoriti...“

Barun, komu se je nešto dima zaletjelo u dušnik, uze žestoko kašljati, a to je prekinuće jedva dočekao razgovorni protonotar, da nešto primieti:

— Deputacija morala je osjetiti, da se vladar njom titra... Nije li tako? — okrenu se protonotar grofu.

Grof Adam potvrdi, kimajući glavom, protonotarove rieči, jedva čekajuć, da barun nastavi.

— Na te careve rieči stupi iz našega kruga napried grof Pálfy i smierno se pokloniv vladaru, reče:

— Mene izabraše svojim govornikom, Veličanstvo!

— Car učini znak rukom, da Pálfy počne, — produži barun. — I počeo tiho, ali svečano i odlučno, kao što je odgovaralo ozbiljnosti i veličini povoda. „Kada Vaše Veličanstvo zna uzrok, rad kojega smo došli“, govoraše Pálfy, „onda mogu biti i kraći, nego li sam nakanio. Na ime svih krajeva Ugarske, na ime svih županija i slobodnih kraljevskih gradova

page sljedećih