Zastupao ovdě pred gospodom
Vrědnu svoju bratju poderanu.
(čuje se něka graja u gradu.)

GUBEC
(sluteći što bi toj graji uzrok biti mogo — nastavi odvažno.)

Čuvajte se sirotinje kmetske,
Što se rado njojzi věk rugate,
Čuvajte se, ja vam evo kažem,
Bosonoge ljute golotinje,
Štono ju vi na zlo nametnuste,
A i proti sebi jur dovoljno
Navěrkaste, da već glave diže
Svud naoko od někoje doba,
Čuvajte se! — jer ak bolji njojzi
Nebudete posad nego l’ do sad,
Ustati će pogaženi kmeti,
Ustati će ko iz zemlje trava,
Da vam vrate šilo za ognjilo.

TAHI
(planuv serdžbom vikne Škanjcu.)

Dèrž’ ga, špane!
(Škanjec priskoči i hoće da se lati Gubca, al’ taj ga u isti čas tako silno turi od sebe, da se Škanjec na tle sruši. Ostala gospoda, to videć, skoče bliže Gubcu, a Tahi gnjěvno i izza glasa poviče:)
Ej panduri, gdě ste?
Sakujte mi tog bundžiju kletog!—
(u isti čas; čim Tahi ove rěči izusti, nahrupi Pasanec na otvorena širom vrata sa mnogobrojnimi seljaci u palaču.)

PRIZOR DESETI.

PRIJAŠNJI i PASANEC sa seljaci, što su oboružani toljagami i sěkirami.

PASANEC
(čuvši poslědnje rěči Tahove — porugljivo istomu.)

Ej polako, gospodine kneže,
Evo nas tù, u město pandurah,

Previous page