Baš kó i vas stvorio na kip svoj,
Pa on zato sve teže podnosi
Težki zulum, što ga podižete,
Zatim što mu gazite poštenje,
Što različne běde iznosite,
Navaljujuć globe na kmetove,
Tim grěhotu pred Bogom čineći.
(stranom Tahu, a stranom i ostaloj gospodi.)
Al’ ovako nemojte, gospodo,
Već budite kmetu vašem dobri,
Neiznos’te globah ni porezah,
I toliko drugih raznih bědah,
Netěrajte osvete na kmete,
Ne dirajte u njihove žene,Ni u čemu u njino poštenje,
Negazite njihovih svetinjah,
Nemojte ih kó zvěr razgoniti
Po lugovih, da od vas zazire,
Nego paz’te kmete kó sinove,
A oni će vama biti věrni,
Rado će vas slušat, kad budete
Kao ljudi š njimi postupali,
A ne kao njihovi kèrvnici...
(svečano.)
Slušajte me, dok prekasno nije,
Pa će vami dugo bit gospodstvo,
Ako l’ mene to neposlušate,
Bit će, bogme, po vas naopako...

TAHI
(gnjěvno.)

Po te bit će odmah naopako,
Ako samo još rěčcu izustiš.

PLOVDIN
(Tahu.)

Dajte i njemu u tavnici: města,
Da se danas sutra sěćô bude,
Kad je svojim dèrzovitim rěč’ma

Previous page

Next page