narodne i državne samostalnosti, dok mnogi drugi narodi i države toga nemaju (...)”.[ERROR: no reftable :]

Isto.

Ustaško-domobranska promidžba je kovanicu i naljepnice („marke”) često objavljivala, pri čemu su isticani i njihovo postojanje i simbolika koju su nosili. Nije mi poznato u kojoj su mjeri ti promidžbeni materijali unošeni u zemlju, no činjenica je da je kovanicu od 5 kuna jugoslavenska vlada imala u rukama već u jesen 1934.[ERROR: no reftable :]

Slika kovanice objavljena je u NARA, M1203, svitak 5, Zahtjev jugoslavenske vlade od 30. studenoga 1934., str. 29.

U više sam dokumenata naišao i na spominjanje usmene promidžbe. Napose je zanimljiva činjenica da su neki suvremeni protuustaški članci u jugoslavenskom tisku mogli djelovali suprotno nakanama autora te su na posredan način hrvatskim čitaocima prenijeli ustaško-domobranske ideje i poruke. Tako se u jednom dopisu Odeljenja javne bezbednosti MUP-a Kraljevine SHS tvrdilo da opširni „izveštaji u našoj presi o akciji Pavelića i Perčeca, su ovima učinili vrlo dobru uslugu. Oni ranije nisu bili poznati; sada ih međutim zna svaki muž u Hrvatskoj. Seljaci govore među sobom da oni moraju biti veliki borci za slobodu hrvatskog naroda, kada ih u Bugarskoj tako svečano dočekuju i kada na tim dočecima prisustvuju mnoge hiljade naroda; kada ih naše vlasti osuđuju na smrt i zahtevaju da se narod izjasni protiv njihovog rada”.[ERROR: no reftable :]

HDA, grupa VII, inv. br. 1176., Dopis Odeljenja javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine SHS iz Beograda velikom županu u Zagrebu od 27. kolovoza 1929.