Pače dva dundara s konjskim repom bihu,
Duga svilna šara želesca jimihu,
Srebarna široka s jabukom srebarnom
Kopja jim visoka s rukojimlom čarnom.
Niki se opravil u šubu od kunic,
Niki se dobavil od vučin, od lisic,
Niki sužnja vodi, niki ga poriva,
Jer neće da hodi, nego se odriva.
Tu nikoga rane, da na mistu umre,
Stoga se pak gane drugi ter barže gre.
Tu bi Turkom škode, naši se vesele,
Za sužnje jih vode, oni se dresele.
Našim bi dika i čast, a Turkom sramota
Jer izgubiše vlast od svoga života.
Ki biše čestit beg žešće se je sakril,
Izgubiv svoj šereg ter sramotom prikril.
Po tom može znati svak ki je vojvodaDa j’ brez straže stati sramota i škoda.
Gdi je triba bditi, toti spati ne htij,
Kad se triba biti, tad zdravice ne pij!
Gdi je tribi tanač viteški da bude,
Tad riči ne opač’, da t’ se zlo ne zbude.
Junaci razumni s posluhom vojuju,
A ne ki su glumni ter vitreć luduju.
Lasno se j’pobiti, ki god se ne boji,
Da triba j’ dobiti, tov razumu stoji.Triba j’ biti hitru vojvodi, jimat svist
Ter se ne dat vitru gibati kako list,
Da kuno posluje da vreda stvori stvar
Ter da ne osluje kakono lin tovar.
Zač nigda bi Cesar barz sridu Težalje,
Parvi bi rinski car komu svit čast šalje;
Zač Sipion bdeći po svojih s’obzira,
Dvi vojske ne mneći dobivši rastira.
Svaki čini straže ki želi pošten’je
Da ga ne istraže kakono zviren’je.
Svaki straže čini da mu nije škode,
Tere se ne lini slišati vojvode.
Svak sebi ima var kad je na polju van,
Jer će mu pošten dar napokon biti dan.

page sljedećih