ga nitko ondje dočekao i tako podje on sam s banom uz stube u svoje odaje.

Uzpevši se na vrh prvih stepenica, opazi car sučelice sebi veliku ploču od papira, izpisanu velikima slovima. Pristupi tamo i stade na glas čitati:

Ave caesar!
Fatalia quator C(e)é
Corona, Conscriptio,
Commissariatus, Contributio,
Salutant Te!
(Zdravo care!
Zlokobna četir C(e)é
Kruna, konskripcija,
Komisarijat, kontribucija
Pozdravljaju Te!)

— Hm! — smiešio se car. — Nije loše... Čitajte, dragi Balaša!

Ban pristupi i za čas preleti okom, što bijaše velikimi pismeni na ploči.

— To je nečuvena drzovitost! ... — reče ban razdraženim glasom, da li iskreno, ili ne, — to Bog znade.

— Zašto? ... — prihvati car brzo rieč. — Meni se dapače taj paskvilić veoma svidja. Vrlo je objektivno pisan, — nastavi car šaljivo. — Moji bečki paskvilanti nisu tako obzirni s mojom osobom. Sjećate li se onoga paskvila, što je prije više godina nadjen u Augartenu:

„Joseph premier aimable et charmant,
Joseph second scorpion et tyran.“
(Josip prvi mio i ljubezan,
Josip drugi skorpijon i tiran.)