Pritisnite ovdje za izvješće KWIC

umirućih? Kako ćeš umrijeti dok se s Bogom ne narediš! Suzo moja, zovimo popa. – Ni Kikaš ga nije zvao, već se po svoju s Bogom naredio! – Tko zna kakvu je on tajnu znao. Ti je ne znaš, grešno moje. – Boge mi, ako je ne znam ja, ne zna je ni onaj tvoj mladi prdekter! – Što smeta da je mlad, svete su knjige stare! – U lošoj ruci i najbolja puška puhaljka! E da je don Petar, ili don Pavao… – Meni je svaki misnik dobar – tihano će Nuša, pa milo uzdiže na muža još uvijek živahne oči – ja ću se narediti, a ti…

ponavlja u misli Potrka, “veliku ljubav… Ej, starice moja… Ti zaleža iz obijesti, iz obijesti popa zoveš, iz obijesti na sud bez utoka! Ej, starice moja… da kroza te ne vidim!” I razgovaraše tako sam sa sobom sve dok se ne oglasiše srebrni zvončići, dok ne uđe mladi prdekter noseći svetotajstvo u pozlaćenu ciboriju i sveto ulje u okruglastoj srebrenoj posudici nalik na starinsku putnu tintarnicu. Kad svećenik priđe Nuši, Potrka se hitro nadiže na lakte i gnjevno se prodera: – Zar ti, prdekteru, ne znaš tko je glava u kući! – Ne viči

Bibliografija rezultata