»Beno, Beno!« odpovrnu ljutito Vid na te rieči, i očale mu se jače suzami orosiše. »Ja tebi nevjerovati, ja tebi, svomu Iliji, koji si mi što i rodjeni sin! Ta nebi li se ja morao bojati božje pravice, da u mom srdcu i piknjica dvojbe na tvoju poštenu dušu ima? Misliš li ti, da pazim na tvoje prste? A jà! Nà evo, ovu desnu ruku dao bih za te, kojom sam samo dva puta za svoga vieka prisego: kad sam se ženio i kad sam postao gradjaninom. Nebio zdrav, ako je nebi dao! Pak nije li tvoje, što je moje? Nije li tvoja glava moju staru pamet izvadila iz kolomaza, te mi danas zvoni kesa, da se čuje i preko vrha sv. Jakoba? Nego,« nastavi Vid mekše, »pusti me, da te gledam, jer te rado gledam. Srdce mi igra, kad vidim ovaku poštenu glavu, koja nestoji zaman u svietu božjem, gdje je jelo plaća za valjano djelo, srdce mi igra, kad — kad gledam toga — ha, ha, ha vragometnoga morskoga raka!« Obrisav svoje očale nastavi Vid: »Nu već mi se odavna nješta po grlu mota, al danas, na moj vjenčani dan, mora mi to izpuznuti na jezik, puklo kud puklo. Čuj! Babika je umrla, a drvo za moju mrtvačku škrinju odavna je zrelo. Dva, tri dana, pa onda u onaj — u božji kraj. Roda neimam. Sve je oko mene mraz ofurio — samo je ostala Jagica —

moja Jagica. To je ono. Kaži mi po duši, kako da se razdieli moje blago po smrti? Svakomu pol? Tebi pol i Jagici pol? Jagica je moga roda, al ti — stran čovjek — ti si to privriedio. Krivica bi bila, da dam jednomu ili drugomu sve. I ja si sto puta rekoh: Nek se nedieli. Pa kad je jedno, blago, nek budu i baštinici jedno, nek se sdruže Jagica i Ilija, kako to sveta mati crkva dopušta. Ti, moj dragi, nisi rodjen za fratra, a i od Jagice težko da će biti opatica, pa kad si ti mužko, a ona žensko, za što nebiste mogli biti jedno i blagoslovi Bog! Ja te nesilim, jer je srdce vražki gospodar, koje nezna za regule, al ako mi Židov nije prodao krive očale, mislim, da je tebi vrlo drago, da zidar nije zagradio onog okna prema dvorištu, a Jagici, znam, bilo bi još draže, da okno nema bedaste gvozdene rešetke! Sad govori ti!«