Kako dugo, još? Borna na brzinu prouči situaciju. Brigadiri su se okupili oko djevojke i marljivo piju vodu. Dobacuju rečenice o poslu, a nađe se i poneka duhovita dosjetka. Borna pogleda Čangija i dade mu znak da pođe za njim. Kratak Bornin pogled izgubi se u obližnjoj njivi zasađenoj kukuruzom. Vrati se zatim u Čangijeve oči. Čangi zaniječe glavom. Borna se izgubi, uskoro, u bradatim kukuruzima čitav. Čangi gleda vodaricu. Jedan brigadir prebacio je svoju ruku preko njenih ramena, svoju, njenih. U Čangijevim zjenicama nađe se njena zjenica. Prokrijumčareno i brzokratko. Igra je počela. Imat ću je, još ću je danas imati, polako ću je uzimati, znao je Čangi. Jer, zašto bi se inače tako požrtvovno uklapala u kontaktiranje s Bradonjom?