Šjor Apollonio se upravo u taj čas bio probudio. U prvi mah nije znao, je li to samo jedna od onih malih pauza, u kojima autor na brzinu dotjeruje stil i stavlja interpunkcije, a takva se pauza može bez straha prespavati, ili je to gvardijan njega »uhvatio« u spavanju, pa će mu to sada predbaciti, zato je šjor Apollonio odlučio da ostane u onom istom položaju (skrštenih ruku, i bradom na prsima) u kome je i spavao. Taj je položaj, uostalom, bio vrlo sličan držanju najpažljivijeg slušača, kojega je autor najdublje zainteresirao, te je on sav utonuo u slušanje i topi se od uživanja, kao šećer na dnu šalice tople kave.