Nu jalov mu trud; za Čezarom jedva još čuje jeku žurnih kopita, — tek od časa do časa razpoznaje srebroliki bliesak oklopa, — a onda sve manje i manje. Biesan haramija još jedno tane u ludo izbaci, a onda što je mogao brže zakrene pravcem k jugu — prema Sisku. Čezar pak strelovitom brzinom kreće jednako pravcem. Čim je opazio, da ga progone, odluči, da ide za svojom četom, koja je po osnovi putnoj imala polaziti k moru. Još nije svitalo, kad je dostigao četu.