kako to da se ne pojavljuje? Ipak ide sve bliže... Tu je! Među lišćem i grmljem pojavila se — žena! Crna, visoka, koščata seljanka, nalik na svraku, šuljala se oprezno, držeći u ruci košaricu. Šta ta traži ovdje? Ležali su nepomično i sa zanimanjem očekivali šta će sada biti. Odlanulo im je, naravno. Žena je prilazila oprezno, svakog časa je zastajkivala, osvrtala se, osluškivala. Baš kao divljač! Zar još nekog očekuje? Šta traži ovdje? Sigurno se s nekim dogovorila... i baš tu, na hranilištu! Zna gdje treba, opajdura! Prišla im je na nekoliko koraka i još ih nije primijetila. Konačno...!

— Joj... Isuse, Marijo...!

Pokušala je na brzinu uzmaknuti, ali je u okretu zapela suknjom o granje, posrnula i umalo nije pala. Da je umiri, Kapara poviče:

— Stani, ženo... ne boj se! Ništa mi tebi nećemo! Drhtala je, cvokotala zubima i prevaljivala očima kao

lisica kad ostane bez mladih.

— Ne boj se... Smiri se, ženo, ne plaši se... Šta radiš ovdje, koga tražiš?

— Joj meni siroti... ja sem bogica... joj! Išla sem v gorice...

— Nisu tu gorice! — upozori je Kapara i ustane.

— Joj meni... tu je navek bilo vrganja... pak sem štela nabrati...

Oborila je glavu ali je i dalje palucala očima. Kapara je to opazio ali je mislio — prestrašila se baba! Da je umiri, reče:

— Ako si pošla brati vrganje, a ti ih beri. Ne boj se. Nismo mi nikakva vojska... Ti samo beri, i ne brini za nas.

Kapara se ponovo spustio na zemlju i zavalio na ležaju, a žena se povukla i izgubila se onom istom stazom kojom je i došla. Domobran lopovski namigne Kapari:

— Došla srna na hranilište...!

Šutio je. Razmišljao je: šta da radi sada? Tako mu je ovdje bilo prijatno, a šta sada? Drijemati ili dalje krenuti u potragu za odredom? Kamo je otišla žena, po

Previous page

Next page