kaznio ih je i sad neigrom. Omrazile su mu, pune su nekih ožagrina od zaboravljenog već rada. Kao da se ljušte, mijenjaju svakim godišnjim dobom, a zapuštene su, palucave noktima i šarastom okožicom.

On nervozno škljocne vilicom, zaljušti noktom stopljenu zanokticu na palcu, oruni se na njoj kapljica krvi, a on je pijukavo isiše. Ima ljudi s raznim žučima, pomisli nakesivši se, žutim žučima koje ih tiho i dugo mežuraju, crvenim naprasitim koje ih naglo skončaju... a ja sam otrovni zeleni žučljivac. Kupim u sebe svu vlagu žučnosti. Od nje mi oči zelene. Ali i snaga navire. Morao bih sebi, često puštati krv da oslabim od njene žestine.

I bi mu drago, što tako misli. Oči mu zasvjetlucaju: vraća mu se povjerenje u snagu svoju. Samo nek je snage i krvi. Dosta snage i dosta krvi. Valjda će se jednoć isplatiti imati dosta snage i dosta krvi. Treba čekati.

Tog časka djeca ugledaju žandare s hapšenikom i, podvikujući tu novost jedno drugome, štrcaše, sa strmine i počeše se kao oprezno bližiti oružnicima.

Žandari su bili naprašeni kao loćkavi lutkani u potkrovljima, raskopčanih ovratnika, s oznojenim maramicama pod tvrdim kapama, jednom rukom u remenjavoj ljuljašci puške. Stariji je žandar prilično umorno puhao i, videći pred sobom »napučeni objekt«, stao već izdaleka da se »službeno opasuje kolutom debelog kožnatog opasača, što ga je pustinom ceste bio nadjenuo kao vijenac oko cijevi, a mlađi čak skopča na brzinu jedno puce i lupnu nekoliko puta cokulama o kameni put da bi stresnuo s njih bar nešto prašine.

No dječačka znatiželja bila je uperena na vezanog čovjeka.

On je gazio lunjavo, šepajući malko na desnu nogu, te ispod oka podozrivom muklinom postrance pogledao radoznale građanske napasnike. Na crnim vezicama visjele su mu preko ramena visoke cipele i u njima obojci, i kuckale ga po prsima i leđima. Kosa mu je bila divlje raskuštrana južinom i gusto posijana prašinom, tako da je izgledao prosijed. Hlače su mu bile ukrivo zgužvane, spale na same kukove, nogavice zavrnute do listova, košulja pod raskopčanom jaketom slijepljena znojem o drob. A bose mu noge sasvim ubijelile muljičnim prahom, što se oko dlaka skorio kao u neke paučinaste bječve.