pojavio. Moro sam »garantirat« za tebe. I ko što vido, garancija se »isplatila«.

MOCA: Je l se Andra najviše ljutio.

ŠIMA: Bijo je najozbiljniji kad se o tom govorilo.

MOCA: A je l dobijo grupu celu?

ŠIMA: Tuce!

MOCA: Onda će i sa mnom štimat. Fala na svemu i laku noć.

ŠIMA: Završetak je bijo u mojem vinogradu na Presletincima.

MOCA: Znam. Ne može završit tamo di je počelo.

ŠIMA: E viš, to nisam znao.

MOCA: Ne brini naučit ćeš.

STAŽA: Ajd isprati ga, šta s’ stala ko guska.

REZA:

Reza pojuri kao ždrijebe.

TONKA:

na vratima

Jes’ pono semena za Jocu?

MOCA: Jesam, pune džepove.

TONKA: Sretan vam put.

MOCA: Ajd zdravo!

STAŽA: Tonka, spavat ajde, sutra smo u tri.

TONKA: Dobro je.

Ode tiho kako je i došla. U sobu s bracom.

STAŽA: Šimeto, šta ćemo mi s tom decom? Pa to se sve raspada.

ŠIMA: Ništa se tu ne raspada samo sam ja jako susto. Znaš ti kad sediš pol sata na jednom takvom sastanku košto j’ bijo ovaj da j’ to teže nego das pooro pet jutara strnjaka u osmom mesecu. Sve u glavu udara ko malj, ko mòra.

STAŽA: I šta? Svi su pristali?

ŠIMA: Pristali su već kad su se na sastanak odazvali. Šta se imaju povlačit. Šta će deca. Je l došo Benoš?

STAŽA: Je. Pokazala mu je tavan.

ŠIMA: Šta j’reko?

STAŽA: Ni mu baš sve bistro ko ni meni.

ŠIMA: Ko da meni je.

STAŽA: A ta deca u štaglji? Riskirali svoje starce?

ŠIMA: Sad govore da se ovi opet ne odvažuju sve pozvat u Banjicu. Da se fronta okreće protiv nji pa da su mekši. Švabe se iz Rusije vraćaju natrag i to kažu brže nego Napoleon kad je bijo tamo. Vidiš da ni Tonika ne razvlači svoju armoniku već dva meseca.

STAŽA: I ti veruješ da će oni starce ostavit na miru.

ŠIMA: Da verujem možda ne bi Benoša na tavan pakiro. Svako ti za sebe navija kad je njegova koža u pitanju. Ovdi je moja pa smišljam. Oni me plaše pa kažu da će sad partizani na brzinu izjurit sve švapsko iz zemlje, da će zato ginut ovi u švapskoj uniformi. Da će Rusi dojt tako brzo da Švabe neće imat vremena ni da se popišaju. A onda je bolje da je Benoš skriven da ne služi ni jednima ni drugima.

STAŽA: A zato se on ne treba vratit! A koliko će to trajat?

ŠIMA: Je l ti mene slušaš il ne slušaš? Oni kažu, brzo ide, ja u to ne verujem.

STAŽA: Možda je onda ipak trebo krenit s Mocom. Sad kad ga po drugi put zovu.

ŠIMA: Oš ti mesto mene u Banjicu?

STAŽA: Pa rekli su da su sada mekši.

ŠIMA: To su rekli partizani. Švabe i ustaše nisam išo pitat. Samo znam da pas manje ne reži kad ga goniš. Partizanima i Rusima se žuri i malo im je bolje krenilo. Može se i okrenit, može pas i ugrist, a šta onda? Onda sam i opet u Banjici.

STAŽA: Pa šta nis’ to reko toj deci.

ŠIMA: Pa da me šefovi optuže. Ko da bi oni bili blaži. Jes normalna. Ubili bi me.

STAŽA: Šta te imaju ubit ako razmišljaš kako da spasiš sebe i decu.

ŠIMA: I jedni i drugi trebaju vojsku, ženo! Ako pređemo k jednima za dvojicu su jači! Ovo s Benošem sada sabotaža je za jedne i za druge a ja mislim da je najbolji izlaz. Za sada.

STAŽA: Znam, samo me strah.

ŠIMA: Reko sam ti da sam susto u pola sata. A ovo s Benošem neće trajat pol sata makar se oni falje. Treba izdržat. Ivica, advokat iz Oseka mi je reko da se može izdržat. Treba poslat telegram iz osečke komande da je njemu pozlilo i da se leči u njiovoj vojnoj bolnici.

STAŽA: Kako se leči kad je doma.

ŠIMA: To se tako kaže. Samo oficiri za to kazat trebaju goveđe meso mešano sa svinjskim pa će ga i imat!