Strossmayerom na čiju je preporuku stigao glasoviti liječnik dr. Baccelli. On je pregledao Franca dugo se zadržavajući uz njegovo uzglavlje. Zaključio je da je pogrešno liječen. »Trebalo je«, rekao je, »liječenje započeti udarnom dozom kinina kako bi se bolest suzbila u začetku.« Mi protrnuli. Za troškove se, srećom, nismo morali brinuti. Gospodin biskup je znao za našu materijalnu oskudicu, pa je obećao »molit će za Francovo zdravlje − ali i snositi velike troškove liječenja. Mi neka se nađemo bolesniku pri ruci.« Dragi sveti čovjek, bdio je nad nama u tuđini kao anđeo čuvar!

Pomoć je ponudila i kongregacija sv. Jerolima. Tek smo u nesreći vidjeli koliko imamo prijatelja. U za nas najtežem trenutku, mnogi su bili uz nas.

Bolest je zarazna, tvrdili su, i odmah su pokušali izolirati Anu. Uzalud. Nerazumna djevojka nije se željela udaljiti od brata odbijajući uporne pozive rimskih gospođica koje su je pokušavale izvući iz bolesnikove sobe i odvesti je u svoj dom, u kojem bi izbjegla pogubnu zarazu. »Ako moj obožavani brat umre,« odgovarala je, »nije ni meni više stalo do života!« Nismo je mogli uvjeriti da je bolest zarazna, a ne smrtonosna. O Francovoj bolesti žurno smo javili njegovu ocu koji je već idućeg dana doputovao.

U gradu se učas pročulo da je mladi guslač teško obolio. Počeli su nam u stan hodočastiti mnogi ugledni znanci i prijatelji, pa i gospodin biskup te dr. Kršnjavi koji je tih dana boravio u Rimu. I oni najugledniji zabrinuli su se za Francovo zdravlje. Princeza Margherita osobno je poslala dvoranina pitajući je li Francu štogod potrebno. Dr. Baccelli ih je sve zaustavljao na ulazu u stan. Ulazak je dopustio tek našem prijatelju kiparu Brodzkom koji se nije micao od Francove postelje. Brodzki se prema Francu odnosi kao prema mlađem bratu, kao prema

page prethodnih

page sljedećih