— Ne marim!

— Nu, pa dobro, mir i Bog! Ali ne biste li ogledali robu; baš je sada lijepih stvari. Sigurna sam, da će se razjagmiti.

— Idite do vraga!— otresne se barba nekako prisiljeno.

— E pa dobro!— Kad me ne ćete poslušati sada, možda će vam poslije biti prekasno. Žao bi mi bilo i vas i onoga goluba božjega. Ali što nije milom, nije ni silom. S Bogom!

Baba sidje, te mahom podje.— Fran se nije nadao u nje tako brzoj odluci, pa se čisto uprepasti, videći, kako je odlučno zakoracala ulicom. A nikako se ne uzmogne dosjetiti, kako bi ju natrag dozvao, a da ne povrijedi svoga dostojanstva.

— Nadmudrila me prokleta baba!— pomisli, pa se nakašlja suho, nekuda usiljeno.

Urša stane, okrene se, te će mu doviknuti zabrinuto:

— Gle, vi ste nahladjeni? Voljni li ste mene poslušati: prijeki lijek — slezov čaj!

— Ne koristi,— odgovori barba nešto blaže i prijatnije.

— Ili još bolje rakija na željezu prežežena, pa s medom,— nadopuni Urša svoj savjet, pa se vrati i opet zakorakne na stepenice.— Med je dobar za svaku bolest. I gospi Žvanici rabi; ja joj ga nabavljam iz Podgorja.

— Zar je i ona bolesna?— upita barba tobože bezazleno.

— Zar ona? Jaka kô dren, zdrava kô riba!— Nego žena marna i brižna, pa se časkom lako i prehladi.—

Previous page

Next page