Mi il bratja naša, svejedno je!
A zar něsu naši velikaši
Věčnom svojom svadjom povod dali
Da se do sad oklevalo svedjer,
Te se nije udarilo odmah
Na buntovne kmete krěpko, složno,
Dok još ’vako ojačali nisu,
Već tako se kó godina gladna
Stvar tá vukla i svedj odgadjala
Do zadnjega sabora dèržavnog,
Što bì lětos dèržan prě tri tjedna,
Gdě gospoda na iskrene rěči
Draškovića bana pristadoše,
Te se jadu svomu dosětiše,
I vlastitom silom oprěti se
Buni kmetskoj odlučiše krěpko.