U Karlovcu
biaše upravo tjedni sajam, i to u pèrkos burnomu vrěmenu, živahan polag običaja. Na Banii pèrčevine do guta, a krike vike bez kraja i konca; Jovanah pako toliko, da bi čověk pomislio: čitavi sajam sastoji iz samih Jovanah. Ali su to, bogami, i momci − ovi Jovani, − morò sam glavu dizat, ako sam im htio kupolu viděti. −

Pod obědom imò sam opet dovoljne prilike osudjivat neshodni običaj ljudih, koji sobom pse na obćinska města vode. Něki karlovački Dandy dojde sa svojim Mylord-om k obědu, koi za čas cěli Table d’hôte, u najboljem teku postavljen, pasjom svojom kapriciom pobuni. Rumenilo − koje se je na obrazu vlastnika ukazalo, bilo je istina dokaz velike njegove smetnje, nu ovo nije bilo kadro pokvareni appetit popraviti. − Veća strana gostiuh udalji se na pò psujuć i mèrmljajuć. −

Poslě podne potražio sam gospodina Kušljana, kog tada něgda − po duljem izpitkivanju − svega u pisma kò književna

Previous page

Next page