jer je moja ljubav samo Petru mome prikazana. Premda mi je skupocjena i mila narodnost, i drag narodni jezik; ali prekinućem, vjere odkupljivati ih ne mogu. Kazati ću sladkom Petru, da bez narodnosti i narodnog svog jezika ili onog, koi si mi ti dao, dakle našeg, živiti ne mogu. Sravni me mili Pero sa crnom zemljicom, da me više na svietu nije; to će Petar učiniti, a i on će brzo za menom dojti. Nesretni pako onaj, koi mi ne htjede moju narodnost povratiti, ostat će sa izbuljenima očima; jer će ga savjest peći, a i Bog pokarati, što je tuđe dobro oduzeo, a dvie nevine duše, mene i Petra, ili bolje rekuć nas mlade u grob spravio. Ja i Petar dojti ćemo pred prestolje Boga svemogućega; ali nećemo svom dušmanu želiti, da ga Bog pokara, već ćemo samo Otcu Stvoritelju kazati, Bože, kao što tvoj sin na križu za svoje dušmane tebe moljaše, da jim oprostiš, tako i mi te molimo, oprosti onom, koi je narodnost i narodni jezik nam oteo; jer kukavica ne zna što je uradio, i koliko će jadikovati i plakati, kad nas više ne bude bilo. Tako ćemo se mi s Bogom razgovarati, a Bog će nami kazati, ja mnogo cienim vaše ustrpljivo srdce, al će dojći vrieme kad ću ja svojoj moćjom, jednim gromom pustahiju vaše narodnosti i vašega narodnoga jezika udariti, a milu vašu dragocjenost vašim potomkom kao zaostavšu od vas baštinu izručiti, da ju oni ciene i preštimavaju, kao i vi, ter ću jim uz bliskanje munjah zapovjediti, da ljube milu vašu narodnost i grle sladki vaš narodni jezik, što vam kao baština od Petra Dobrotvora, požežkoga đaka i njegove ljube Ljubice osta. – Nato opet zaspa.

Mati je vidjela, da joj kći, kad tako bunca, nije u dobroj koži, da je to strašna vrućica, te se zabrine za svoju kćerku Ljubicu, pa Ništiću, koi se je među pameću snebivao i nad takovim Ljubičinim govorenjem čudio, reče: – Da nismo bili od Ljubice uzimali knjižice, možebit bi ju i sama dala; daj da joj povratimo njezinu pravu knjižicu.

– Ah Bog s vami, milostivna gospojo, toga ja ne bi učinio nipošto. Sad u ruki imam način, kako ću Ljubicu si pridobiti, pa da ga iz rukuh dadem, to bi bilo nepametno, vjerujte mi. Kad Ljubica k sebi dojde, i vi joj reknete, kako smo se maloprie ugovorili, onda ona neće drugačie ni misliti, već da se uprav tako stvar ima. Dakle si stoga glave ne tarite, već ćemo se samo brinuti, da Ljubica ozdravi. Ja sad idem gospodina liečnika tražiti,

Previous page

Next page