sjetila, jer ni jednom već nije htjela da otide, nego je vazda slala sestru.

— Ja se bojim, da se ti nijesi štogod gdje izustio.

— Nijesam, Vule, moga mi zdravlja i ovoga mi kruha! — uzme komad kruha te govoreći poljubi ga i opet položi do sebe.

— Da, koji je vrag?

— Reci mi malo, koji su bili s tobom u planikama?

— Pa što? da me nije koji od njih izdao! — haj duše ti, ne bali!

— A što ti znaš? Može biti onaj, u kojeg se najviše uzdaš, da te je izdao.

— O luda čovjeka! Prije smrt nego to. Evo, koji su bili: Šišo, Peran, Gjurko i ja i Bog mi te veselio; ko hoćeš dakle od ovih da bude?

— Ha, Peran — Peran — vala! tebi je Peran i sveti Antun sve isto, a ja se bojim, da baš ne bude on, koji ti radi o hili[ERROR: no reftable :]

Hila, prijevara.

— Vala, čuj me! ovdje nema druge nego raditi sam o sebi. Stat ću joj na stopu, a evo do deset dana Božića; ako mi se desi zgoda, ne rekavši išta ikomu, skupit ću pet šest druga, pak ću je taman s kutnjih vrata ugrabiti. A Peran, post mu se ohladio! platit će mi je.

Ovo reče, pak se napije, skoči na noge, zasuče brk, te udari rukom po korama jatagana i jedovito

Previous page

Next page