Htio sam da idem; nu něšto da umoreni paripi odahnu, − něšto pako da sveznajućim i ljubopitnim koncepte poměšam − koji su začeli bili moju pravu osobnost njušiti − posadim se polag jedne Talianke i začmem š njom par force obćiti talianski. Moji znanci, znajući moje siromaštvo u talianštini (to se razuměva prie odlazka u Italiu; sad je tome drugčie!) začeli su opet sumnjati, dà li sam zbilja ja, ili nisam.

Ova me je zabunjenost zabavljala. − Medjutim vratjajući se kući imò sam dovoljno vrěmena vèrhu svačesa misliti. Medju ostalimi dodje mi na um i talianska konverzacia; jer to mi se je samomu někako čudnovato činilo: u jednom jeziku zabavljati se; od kog sam osim několiko frazah vragometno malo znao. − Nu sam Bog znade − dà li sam bio duhom apokaliptičkim, il podobnim nadahnut, ili se je drugo šta sa mnom slučilo: konverzacia naša trajaše ipak pol sata po prilici. − Noria ova imala je i poslědice: i zato ju spomenuh. Ja sam mislio o Italii, o karnevalu mletačkom, o umotvorih Tiziana, Veroneza,

page prethodnih

page sljedećih