— Što to može biti? — zapita Fodroczy, koji je bio vrlo ljubopitljive naravi ...

Grof Patačić ne reče ništa, ali za to odgovori grof Oršić kobnu, tajinstvenu rieč:

— Konskripcija!

— Šta konskripcija? ... što je to? ... upitaše neki iz družtva.

— Popisat će sve kuće kmetske i plemićke, pa će bez razlike plaćati svi porez i davati vojnike ...

Mlada gospoda plemići obezeknuše se.

— Impossibile! — zagrmi godovnjak Stjepko Brigljević, bacivši omašnu svoju lulu na stol.

— Danas je sve moguće ... — primieti tiho Lukavski.

— Odkuda ima tvoja presvietlost te glase? zapita grofa Bužan.

— Iz blizine dvora ...

— Bunit će se županije ... — progovori opet Brigljević, prihvativ se iz nova lule.

— Lahko za to ... — opazi na to grof Patačić.

— Velika je vojska, kojom car zapovieda.

— Eto sad možete znati, zašto se kupi vojska, — upozori mladu gospodu grof Oršić. — U Beču su mislili na odpor u županijah, pa ga kane zagušiti oružanom silom, ako se pojavi ...

— Nesretne reforme! — uzdahnu Fodroczy, čisto poosbiljen.

— Mahnimo se razgovora o javnih poslovih — javi se sada kadet, koji je bio zlovoljan, da mora svoj dopust prekinuti. — Vidjet ćemo, što će županije na to reći ...

— Tako je! — povladi mu Bužan. — Nije to još gotova stvar. Bit će protesta i te kakova!